REVIEW ON 'BALKANROCK.COM' (Serbia)

ZIPPO - Maktub

4,5/5

Maktub (مكتب), arapska reč koja se koristi u alhemiji a znači „zapisano je“. Imajući to u vidu ne čudi što je stub ovog albuma u tekstualnom smislu sudbina.

Treći album benda iz Peskare pod ovim čudnim imenom muzički nastavlja ono što su prethodna dva albuma započela. Na „Ode to maximum“ smo mogli da čujemo mlad i neiskusan bend sa dosta potencijala koji je dobrim delom iskorišćen na drugom „The road to knowledge“ baziranom na knjizi Karlosa Kastanjede „Učenje Don Huana“ . Na „Maktubu“ zato imamo svirački jako kvalitetan bend koji uspešno kombinuje retro zvuk stoner metala sa progresivnim post metal zvukom začinjenim doomom. Zbog toga je sviranje tehnički kvalitetnije u odnosu da stoner rifove ali taman toliko da ne pređe u progresivno drljanje i iživljavanje na instrumentima. Produkcija je zrelija u odnosu na ranije radove a jedan od razloga za to je taj što je mastering radio James Plotkin koji je sarađivao sa bendovima Khanate, Sunn O))) i Isis. 

Vokali Davida Straccionea zvuče neverovatno i savršeno se uklapaju u ambijentalni okvir muzike. Smiren, ozbiljan i uverljiv glas kao da ne pripadaju ovom dvadesetpetogodišnjaku. Prava naracija kroz pevanje. Ako tome dodamo Isusovski izgled na bini jasno je da ovaj čovek uspešno kanališe sve emocije Zippa. Već sam pomenuo sudbinu. Na ovom albumu oni joj prilaze kao nečem dobrom što nikako ne sme da obeshrabri čoveka. Tekstovi poseduju mističnu dozu ali ne toliko da ne može da se razume šta poručuju. Potraga za samoostvarenjem, pustinja, nalaženje mira i jedinstvo sa svetom samo su neki od motiva u tekstovima.

Nije mi baš jasno zašto su se odlučili za ovakvo ime benda. Poprilično je teško nabasati na njih po Googl-u i YouTube-u a da pre toga niste videli 100 upaljača. Nije problem kada znate šta tačno tražite. Ali ako ćemo već porediti bend sa upaljačem čak i nema velikih razlika. Muzika Zippa tinja poput plamena upaljača na vetru. A kad vetar stane vatra se pokazuje u svom punom sjaju i veličini. Maktub curi lagano poput peska u peščanom satu ali brzo iscuri pa tako morate da pustite album ponovo da još jednom proklizi kroz vas. Pustinja krije odgovore. I bez obzira što nam je sudbina podelila loše karte mi igramo sa njima. A dobar blef može daleko da odvede...

Aleksandar Nikolić

balkanrock.com